UN: Srbija prednjači po korupciji u regionu

Bez autora
Oct 24 2013

Srbija je, kada je reč o korupciji, vodeća zemlja u regionu, tvrdi se u zajedničkom izveštaju Evropske komisije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNDOK), koji je predstavljen u Briselu.Prema izveštaju pod naslovom "Biznis, korupcija i kriminal na zapadnom Balkanu", 17 odsto preduzetnika u Srbiji bilo je tokom proteklih godinu dana u situaciji da mora da potplaćuje državne službenike, što je nešto učestalije nego u Albaniji (15,7 odsto) i gotovo dvostruko više nego u Hrvatskoj (8,8 odsto) i na Kosovu (7,7 odsto).

UN: Srbija prednjači po korupciji u regionuU izveštaju Evropske komisije i Kancelarije UN za drogu i kriminal navodi se da je Srbija, kada je reč o korupciji, vodeća zemlja u regionu. Među davaocima mita najviše je građevinskih preduzeća, a primaoci su najčešće predstavnici lokalnih vlasti.

Srbija je, kada je reč o korupciji, vodeća zemlja u regionu, tvrdi se u zajedničkom izveštaju Evropske komisije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNDOK), koji je predstavljen u Briselu.

Prema izveštaju pod naslovom "Biznis, korupcija i kriminal na zapadnom Balkanu", 17 odsto preduzetnika u Srbiji bilo je tokom proteklih godinu dana u situaciji da mora da potplaćuje državne službenike, što je nešto učestalije nego u Albaniji (15,7 odsto) i gotovo dvostruko više nego u Hrvatskoj (8,8 odsto) i na Kosovu (7,7 odsto).

Mito se u regionu najčešće daje u vidu gotovine, oko jedna trećina, dok u ostalim slučajevima podrazumeva besplatnu hranu i piće ili "druge usluge", kaže se u izveštaju.

Prema studiji UNDOK-a, prosečna suma u koverti koja se daje funkcioneru da bi omogućio nesmetano poslovanje, u Srbiji gotovo dvostruko manja (935 evra) nego na Kosovu, gde za istu uslugu treba izdvojiti čak 1.787 evra.

Izveštaj otkriva da se mito češće iznuđuje od malih preduzeća nego od velikih, i da su više izložena preduzeća sa mešovitim domaćim i stranim kapitalom nego ona u čijem su isključivom vlasništvu stranci.

Eksperti UNDOK-a su utvrdili da je među davaocima mita najviše građevinskih preduzeća, nakon čega slede oni koji se bave veleprodajom, skladištenjem, transportom i ugostiteljstvom.

Kada je reč o primaocima, to su najčešće predstavnici lokalnih vlasti, a zatim službenici poreskih i carinskih službi, što ukazuje na to da je veliki deo mita usmeren na izbegavanje poreza i drugih dažbina, navodi se u izveštaju.

Pored manjka u državnom budžetu, ova praksa izaziva dodatnu štetu stvaranjem atmosfere koja navodi preduzetnike da odustanu od investicija, što je, prema izveštaju, učinilo gotovo šest odsto anketiranih.

Manje od dva odsto preduzetnika odlučilo se da prijavi službenike koji su tražili mito, a ostali kao glavne razloge za neprijavljivanje navode da bi to bilo bespredmetno ili da je reč o uobičajenoj poslovnoj praksi u regionu.

Studiju je naručila i finansirala Evropska komisija.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik